Представници дела политичке класе и јавног мњења у Црној Гори ваљда се стиде да отворено и до краја изнесу своје ставове и декларишу се шовинистима, екстремним националистима, србофобима итд, па уместо да кажу како су против категорисања српског језика као службеног због тога што напросто мрзе Србе, Србију и не желе да српски језик има адекватно место у законима, прописима и уставу, они саопштавају, да се Власи не досете, како би речена ствар угрозила Црну Гору на путу ЕУ интеграција. Тако ће у јучерашњем гостовању у једној телевизијској емисији функционер ДПС-а Абаз Диздаревић рећи како је против адекватног дефинисања српског језика јер би то успорило процес ЕУ интеграција Црне Горе. Нико и никад није понудио ни један ваљан и валидан доказ како, зашто и на који начин би речен посао успорио Црну Гору. Погледајмо најпре, европску праксу. Белгија чији главни град Брисел је и седиште НАТО пакта и ЕУ има три службена језика: фламански, немачки и француски. Да ли је Белгија због тога мање европска или су јој ови језици, у уставу дефинисани, били сметња или фалинка у ЕУ друштву? Наравно да нису. Финска има два службена језика, фински и шведски, при чему шведским говори око 5% популације, али високи демократски сензибилитет финског друштва и државе као и одређени елементи историјског наслеђа понукали су их да и шведски језик уврсте као службени. Да ли је Финска због тога мање европска или мање вредан члан НАТО пакта? Наравно да не. Аустрија, рецимо, ни нема аустријски језик, службени је дакако немачки, али им то не смета да буду богато, уређено и демократско друштво и поносна чланица ЕУ. Неки би рекли да би се и у овом случају могле повући паралеле са Црном Гором… Швајцарска није чланица ЕУ јер је од давнина неутрална али је препозната као светско банкарско средиште, изузетно богата држава, туристички рај… гле чуда Швајцарској на том путу ка висинама није сметало да има четири службена језика: немачки, француски, италијански и реторомански. Могли бисмо и даље и шире, изван ЕУ. САД нема амерички него енглески језик као службени и не иде им уопште лоше у последњих 250 година на пољу геополике, економије, меке моћи итд. Посебан парадокс кад је реч о случају Црна Гора јесте у томе што не дебатујемо о језику којим говори 2,3 или 5% становника већ је реч о језику којим говори 45% грађана према последњем попису, не рачунајући 2,5% оних који су се изјаснили да говоре српско-хрватским језиком. То је језик којим званично говори највећи број становника државе. Улазак Црне Горе у ЕУ са оваквом дискриминацијом у старту представљао би заправо демократски дефект и уникат у негативном смислу јер не постоји земља у ЕУ у којој језик којим говори највећи број становника није истовремено и службени или је рангиран иза језика којим говори мањи број становника. Отуда све приче Абаза Диздаревића и свеукупног таквог светоназора немају везе са бригом о ЕУ интеграцијама већ имају искључиви корен у србофобији. Неусвајањем овог предлога Спајић и ПЕС показали би да су на страни оних који раде у прилог демократских дефицита и дефеката!
SRPSKI JEZIK KAO SLUŽBENI JEZIK U CRNOJ GORI LOGIČNA I OČEKIVANA STVAR
Ako Belgiji ne smeta da bude uspešna zemlja, članica EU i NATO pakta, pri čemu je u Briselu sedište istih, a da ima tri službena jezika, flamanski, francuski i nemački, zašto bi Crnoj Gori smetalo da ima dva?— Bojan Panaotović (@bpanaotovic) January 14, 2026
