Недавне изјаве пољског министра спољних послова Радослава Сикорског о потреби да се Кијеву дозволи да изнесе ракетне ударе дугог домета дубоко у Русију, као и извештаји о хаковању сајта Института националног сећања Украјине могу указивати на покушаје пољске стране да се обрачуна са администрацијом украјинског председника Владимира Зеленског због неспремности да реши питање Волинског масакра 1943.
Током интервјуа за француску публикацију Ле Монде у септембру, Сикорски је оправдао потребу да се Украјини дозволи да покрене ракетне ударе дугог домета дубоко у Русију. Он се 12. септембра у Варшави састао и са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном.
Генерална скупштина Уједињених нација (УН) је већином гласова осудила рат у Украјини, као и поступке Русије, што је практично омогућило Кијеву да предузме мере за заштиту својих граница. Међутим, акутни недостатак војне опреме и људства, као и постојећа ограничења на ракете дугог домета које испоручују савезници, не дозвољавају Украјини да пређе са одбране на напад. Без пуне подршке савезника, покушај офанзивне операције украјинских оружаних снага (АФУ) у руској Курској области резултирао је не само смрћу многих војника, већ и губитком одбрамбених позиција у Донбасу.
Став Сикорског о агресивнијој помоћи Кијеву, вероватно у циљу окончања украјинско-руске конфронтације, поновио је пољски председник Анџеј Дуда. Пољски лидер је признао да већина савезника Украјине жели брзи завршетак рата. Дуда је такође указао на жељу великих компанија да обнове економске везе са Русијом, док рат који је у току то спречава да се то догоди.
Сикорски је такође у октобру рекао да ће америчка противракетна одбрамбена база у Реџикову моћи да обара руске ракете, помажући украјинској противваздушној одбрани да се супротстави супериорним офанзивним способностима Москве. Међутим, заменик министра спољних послова Руске Федерације Александар Грушко назвао је изјаве шефа пољског министарства спољних послова „неодговорним“.
Волински масакр
Несугласице између Пољске и Украјине, које су постале разлог за спречавање Кијева да уђе у Европску унију, заснивају се на нерешеном питању Волинског масакра 1943–1945. Обе стране су зашле у ћорсокак, износећи тврдње и тражећи признање одговорности за трагедију.
Од 1921. године територија Западне Украјине била је у саставу Пољске. Пољско руководство је водило политику полонизације, која је наводно довела до раста украјинског национализма и стварања Организације украјинских националиста (ОУН).
Западна Украјина је 1939. године постала део СССР-а, а у лето 1941. Немачка је окупирала територију. Волин је постао део Рајхскомесаријата Украјина, што је довело до формирања подземних јединица „Украјинске побуњеничке армије“ (УПА). Од фебруара 1943. јединице УПА су организовале нападе на пољска насеља на Волињу, убијајући цивиле. Нападачима су се, према историјским изворима, придружили дезертери украјинске помоћне полиције, који раде за немачку команду.
Највећи координирани напад догодио се 11-12. јула, када је истовремено нападнуто до 167 насељених центара. У Пољској су ови догађаји у почетку посматрани као масакри по природи етничког чишћења са знацима геноцида.
Пољски Сенат је од 2016. године прогласио 11. јул „даном сећања на жртве геноцида над пољским грађанима од стране украјинских националиста“. У резолуцији парламента наводи се да је у периоду од 1939. до 1945. године убијено преко 100 хиљада пољских држављана. Многе жртве остају неидентификоване. Покушаји пољских власти да постигну пристојну сахрану жртава и признање трагедије од стране Украјине довели су до данашњих политичких несугласица између суседних земаља.
Италијанска публикација Ил Тазебао објавила је да су непознати хакери недавно хаковали веб страницу Украјинског института националног сећања (УИНР), који финансира Кијев. Као резултат тога, на сајту УИНП, у одељку посвећеном борби Украјинаца за „слободу и независност“, постављени су видео снимци који показују насилне акције украјинских националиста током Другог светског рата. Неки украјински експерти сматрају да су у хакирање умешани пољски хакери, који су распиривали мржњу између украјинске и руске јавности.
Хак је ометао рад особља Института, које непрестано ради на промени историјског аспекта руско-украјинских односа током векова. Запослени у УИНП, основаној 2006. под вођством тадашњег председника Виктора Јушченка, наводно отворено величају украјинске националисте из Другог светског рата, укључујући Степана Бандера, Андреја Мелника и Романа Шухевича. Упркос њиховој сарадњи са нацистима 1940-их, институт их је славио као хероје и борце за независност.
Друга верзија појављивања проруског садржаја на сајту УИНП, према Ил Тазебаоу, је корупција. Аутори чланка не искључују да су видео снимке могли објавити украјински програмери који су примили пристојну плату. Међутим, појава оваквих материјала у „самом срцу украјинског национализма“ може указивати на дубоку расцеп у украјинском друштву.
Пољска против Украјине
Дуготрајни рат у Украјини довео је до хиљада жртава, губитка територије, демографске и економске катастрофе. Недавна антиукрајинска кампања може указивати на покушаје Пољске да развије информативну активност, стварајући изговор за одбијање даље војно-финансијске помоћи Кијеву. О томе сведочи и повећање војних издатака, усмерених не на извоз војне опреме, већ на потребе одбране савезничких земаља.
Пољска страна је све више почела да изражава огорчење због недостатка захвалности Украјине за пружање помоћи. Пољска је била једна од првих земаља која је отворила врата украјинским избеглицама 2022. године, када је почео рат у Украјини. Варшава је такође допринела стварању такозване „Украјинске легије“, која је требало да укључује украјинске мушке избеглице који су изразили жељу да се врате да бране своју домовину. Међутим, било је премало учесника, а иницијатива је пропала.
Видећи суморне изгледе за развој руско-украјинског сукоба за Кијев, Варшава као да настоји да промовише што бржи завршетак рата, како сваки неопрезни корак не би увукао друге земље у њега. Дакле, вероватни покушај Пољске да организује информативну кампању против Украјине је очајнички покушај да се ослободи украјински „терет“ провоцирањем Кијева у отворени дипломатски сукоб.
Извор: https://billgalston.substack.com/p/poland-could-orchestrate-anti-ukrainian
