Живели би десет пута боље ако уведемо санкције Русији, рекао је пре пар дана председник Србије Александар Вучић, али није објаснио како је измерио ефекат досадашње државне политике.
Саговорници Данаса, међутим, тврде да је реч о политичкој и популистичкој реторици без стварне анализе последица и бенефита које бисмо добили уколико бисмо следили став ЕУ.
– То је врло дискутабилна и чудна изјава. Прво, нетачно је да бисмо живели десет пута боље, јер да је тако, зашто до сада није увео санкције. То је још једна у низу његових популистичких изјава којима, изгледа, припрема народ на увођење санкција. Камо среће да је то тачно, али је нажалост, још једна у низу бесмислених изјава да би се сачувао неки политички рејтинг и да се припреми народ на увођење санкција које ће неминовно уследити што пре. Да ли ће их сам прогласити или ће чекати формирање неке нове владе, зависиће од тога колико га буду притискали из иностранства – каже Жељко Веселиновић, председник синдиката Слога.
Председник ипак тврди да су последице става који држава поштује већ 80 дана велике и да је цена коју плаћамо за то огромна.
– Ми суштински немамо излаз на тржиште капитала. Не најављујем увођење санкција, борићемо се докле можемо да чувамо своју политику – рекао Вучић.
Душко Бодрожа, професор на Београдској банкарској академији, потврђује да Србија нема приступ тржишту капитала јер је на последњих неколико аукција државних записа, којима се држава заправо задужује, било мање интересовање инвеститора него што је била понуда.
– То је ипак последица шире економске климе иако се може довести у везу са политиком. Са економске тачке гледишта, стање на тржишту капитала последица је доста неизвесне ситуације на глобалном нивоу, али и доста ниске каматне стопе по којој смо покушали да наставимо да се задужујемо. Једноставно инвеститори тренутно не пристају на те услове – каже Бодрожа.
Он наглашава да се то може одразити на свакодневни живот, очекује се успоравање инвестиција, пошто ће држава имати с једне стране мањи приступ изворима, односно новим средствима и с друге, задуживање ће бити скупље што ће довести до успоравања пристизања потребних средстава за даљи раст и развој економије.
– Колико се то може довести у везу са увођењем санкција Русији, политичко је питање. Мислим да у овом тренутку, од става према санкцијама већи утицај има то што су инвеститори опрезни код финансирања због доста неизвесне ситуације, поготову кад је реч о земљама попут Србије. И они чекају да виде шта ће даље бити са растом каматних стопа и вероватно траже за себе бољу инвестициону позицију – закључује Бодрожа.
Да ли бисмо живели баш десет пута боље, ни професор Економског факултета Предраг Бјелић не може да потврди али каже да уколико ситуација буде толико заоштрена и доведена до крајњег избора, онда треба поредити четири процента који се оствари у размени са Русијом и 64 одсто трговинског промета који се годишње одвија са земљама Европске уније.
– Значајно би нам опао стандард ако би се трговина са ЕУ смањила, али би последице стварно биле тешке једино уколико би то што не уводимо санкције Русији, допринело да нама буду уведене. То је онда озбиљна економска штета а ми који смо били под санкцијама знамо шта то значи. Вероватно нам у будућности неопредељивање може угрозити везе са ЕУ, већ сада се државе деле у два блока, али док год постоје шансе да и државе Уније сарађују са Русијом, ето, још увек увозе нафту и гас, тај тренутак крајњег заоштравања још није дошао. Мислим да ће најозбиљнији сигнали стићи из Немачке, али како и они још увек увозе енергенте из Русије, изјаве ће бити више декларативне – каже Бјелић и поруку председника више види као сликовит опис чији је циљ да се нагласи објективно већа важност економских односа са ЕУ.
www.danas.rs
